INFORMATION SOCIETY

Jedno od bazičnih pitanja političke teorije koja razmatra savremenost je da li se, koliko i na koji način promenila nacionalna država kao "building block" političke organizacije modernog sveta nacija. Da li će i zbog čega opstati, a koje su funkcije nacionalne države ugrožene procesima koji prelaze nacionalne granice, zasnovanim na globalnoj ekonomiji i informacionim tehnologijama? Nacionalna država se odlikuje suverenom vlašću na svojoj teritoriji. Teritorijalna utemeljenost, kao esencijalna za moderne države, u doba prostorno-vremenskog sažimanja nije više od centralnog znacaja. Moderna društvena teorija je pretpostavljala "državnu kontrolu prostora" (Beck), društva su posmatrana kao državna društva, a društveni red kao državni red ( container theory of society ). Bazična premisa "prve modernosti", je ono što A.D.Smith naziva "metodološkim nacionalizmom", naime, postavka da konture društva uveliko koincidiraju sa nacionalnom državom. ...

U savremenom društvu koje sve više oblikuju informaciono-komunikacione tehnologije, individualni identitet izgleda da je postao fluidniji i transformabilniji. Štaviše, David Gauntlett smatra da biranje na "tržištu" životnih stilova postaje eksplicitan zahtev ili implicitna sugestija društva i medija koji za to nude resurse i vođstvo. "Ne samo da ima više prostora da se javi veća raznovrsnost identiteta; isto tako je u pitanju to da je konstrukcija identiteta postala poznati zahtev ( a known requirement ). Moderna zapadna društva ne ostavljaju individuama nimalo sumnje u to da treba da biraju identitete i životne stilove – čak i ako su njihovi željeni izbori dosta očigledni i konvencionalni, ili ako su ograničeni usled nedostatka finansijskih (ili kulturnih) resursa."[1] "...socijalna konstrukcija identiteta danas je upoznata ( knowing [2]) socijalna konstrukcija identiteta. Tvoj život je tvoj projekat – ne može se pobeći. Mediji pružaju neke od alatki ko...